1. Pojam aktivnog učenja i nastave
2. Tradicionalna škola naspram aktivne škole
3. IKT-podrška AUN.
4. Način izvođenja AUN-a.
5. Aktivnost i uloga dece u AUN.
6. Edukacija i uloga nastavnika
7. Najčešće zablude u AUN-u
8. Praktična primena AUN ideje.


Aktivno učenje je, definitivno, termin koji je u modi. Aktivno učenje se pojavljuje u brojnim kontekstima: u mnogim projektima aktivne metode su način rada na seminarima; nacrti modela časova koji se pojavljuju u časopisima kršteni su kao časovi aktivnog učenja; planirana usavršavanja nastavnika raznih profila u svom programu ističu i primenu aktivnih metoda; mnoge nove knjige za decu i mlade u nazivu serije u okviru koje izlaze, ili u svom nazivu, sadrže pridev aktivan ili interaktivan; CD diskovi, osobito oni namenjeni deci, skoro obavezno imaju vidno istaknuto da su interaktivni i da njihovo korišćenje podrazumeva angažovanje korisnika, itd.
S jedne strane, široko korišćenje termina aktivno učenje populariše ideju da se o korisniku ili učesniku bilo kog vida obrazovanja mora voditi računa i da onaj ko se obrazuje mora da bude lično uključen, da je on taj koji konstruiše planirana znanja i značenja. S druge strane, iza upotrebe ovog termina ne stoje uvek iste stvari. Često se izraz aktivno učenje "okači" kao amblem, identifikaciona karta, ali time je, najčešće, samo naglašeno da se, prema mišljenju autora, radi o novom pristupu, o obrazovnoj inovaciji, ali ne i da je reč o praktičnoj razradi i doslednoj primeni principa aktivnog učenja koji su razvijeni unutar jednog koherentnog i doslednog sistema. Upravo zato, potrebno je naglasiti da sve što je ponelo ovaj naziv nije nužno i deo projekta Aktivno učenje, a često nije ni valjan primer principa aktivnog učenja.